Valentin Krasnogorov

POZORISNA KOMEDIJA

Театральная комедия

(Напомена: Веома груб превод)

Beograd

2016

Glumac, koji glumi princa - PRAVI PRINC (PP)

Glumac, koji glumi grofa - GROF

Glumica, koja glumi groficu - GROFICA

GOST

Grofica: Ko ste vi? Otkud Vi OVDE?

Gost: Slučajnost. Došao sam da tražim posao. Neki lik me je zgrabio: “Glumac nije došao, odmah trči na scenu i igraj umesto njega. Rekao je: “Pričaj šta god, samo da zadržiš publiku”.

Grofica: Da l' je moguće. (glasno gledaocima) Predivno igrate, dragi prinče.

Gost: Ooo! Vi mi laskate.

Grofica. (Brzo instruktira) Slusajte. Ja sam grofica, a vi ste princ, moj ljubavnik. Imamo intiman sastanak. Da li je to jasno?

Gost. A moj kostim?

Grofica. Nije strasno. Sada klasiku uvek glume u savremenih kostimama. Reditelji tako navikli da iznenadjuju da se vec odavno niko ne divi nicemu!

Gost: Budalaština. Ja sam u džemperu i farmerkama, a Vi ste sa perikom i haljinom iz 19. veka.

Grofica: Vi se ne razumete u pozorište. Što apsurdnija režija, to modernije ona izgleda... Ali ne možemo zauvek igrati, ajde da se vratimo u predstavu.

Hvala, prinče. Plesali ste sa izvanrednom elegantnošću.

Gost: Za to moram Vama da zahvalim, princezo.

Grofica: Grofica.

Gost: Da, naravno. Grofica. Oprostite mi grešku.

Grofica: Zašto ćutite, moj dragi prinče?

Gost: Gledajući Vas, od stidljivosti ne mogu naći prave reči.

Grofica: Kada imate prava osećanja, prave reči dolaze same od sebe.

Gost: (Iznenada, sa nekom pozorišnom strašću). Gospođice, ja Vas volim, kao što nikad nikoga nisam voleo. Volim Vaše oči, predivnu kosu, Vaš glas, svaki vaš pokret... Ja sam srećan samo kada sam sa Vama, i nesrećan kada niste u blizini. Ja ću Vas voleti uvek, zauvek, do same smrti i posle smrti, do smaka sveta.

Grofica: Iz kog je komada ovaj tekst? Gospodine, toliko iskren izraz osećanja ne može ostati bez odgovora. Ali znam da ste u stvari Vi hteli nešto SASVIM drugo da mi kažete.

Gost: Ja? Drugo?... Da. Budem iskren, hteo sam da kažem nešto SASVIM drugo.

Grofica: Da, dragi moj prinče. Vi ste hteli da kažete da hoćete da me ostavite zauvek.

Gost: Da Vas ostavim? Da, naravno. Zaista, hteo sam da kažem da želim da Vas ostavim zauvek.

Grofica: Jer Vi više niste u stanju da podnesete moju ravnodušnost i izgubili ste svaku nadu da će to biti uzajamno?

Gost: Apsolutno. To je ono što sam hteo da kažem.

Grofica: (Sa veličanstvenom hladnoćom) Pa, ako je to istinita cena Vaše večne ljubavi – ostavite me. Neću Vas zadržavati. (Okreće leđa Gostu)

Gost: (Okleva, neodlučno prilazi vratima) Zbogom, gospođice.

Grofica: (Brzo trči ka izlazu) Gde ćete?

Gost: Pa, sami ste mi rekli da odem.

Grofica: Ne, VI ste rekli da želite da me ostavite zauvek.

Gost: Ja? Da, dobro sam rekao. (Tragično) To je zato što ja više nisam u stanju da trpim Vašu ravnodušnost i izgubio sam svaku nadu da će to biti uzajamno.

Grofica: Kako možete da me krivite za ovo, ako Vas, zaboravljajući skromnost dostojnu žene svog položaja, zovem na sastanak u svoj budoar ovako kasno?

Gost: (Gleda po sobi) Aha… ovo je Vaš budoar?

Grofica: Ha-ha. Kakav ste humorista. Mislite da ja Vas ne volim?

Grof: Da. Mislim da ja Vas ne volim. Mislim… mislim da ja mislim da Vi mene ne volite.

Grofica: Možete misliti da je to tako. Iskreno, prvo sam mirno pokušala da Vas namamim u ljubavnu klopku, ali bojim se da sam ja u nju upala.

Gost: Bio sam toliko pogođen Vašim rečima, da ne znam šta da kažem.

(Posle dugog ćutanja došao je do zaključka da ne može više da učestvuje u ovoj predstavi, pokušava tiho prići vratima i pobeći sa lica mesta.)

Grofica: Gde ćete? Ako niste raspoloženi za razgovor, hajde da barem ćutimo zajedno.

Pauza. Grofica impresivno gleda gosta, želeći ohrabriti ga za dijalog. Gost joj daje do znanja da ne zna šta da kaže. Grofica nastavlja razgovor.

Sećate li se te divne pesme, koju je pevao italijanski pevač juče na prijemu kod markize?

Gost: Juče na prijemu kod markize?...Ah, da… Naravno da se sećam.

Grofica: Želim da zapišem reči, dok ih ne zaboravim. Da li možete da mi pomognete da se prisetim?

Gost: Sa zadovoljstvom.

Grofica brzo počne da piše. Gost nagnut nad njom.

Grofica: Ispravite me ako pogrešim neku reč.

Grof: Siguran sam da ih bolje znate nego ja.

Grofica: Uzmite ovaj papir. Sada, kada sam se setila svih reči, on mi ne treba. (Daje papirić Gostu) Vi još uvek ne verujete u moja nežna osećanja prema Vama?

Gost: (Gledajući u papir koji je dobio od grofice) Madam, ja tako malo zaslužujem Vaše milosti da ne mogu verovati u svoju sreću, dok… dok… (gleda u papir) sve dok se ona ne materijalizuje u nešto što je opipljivije od reči.

Grofica: Zašto vi muškarci od nas tražite samo jedno? Zar vam je malo samo prijateljstvo?

Gost: (Gleda u papir) Ne znam i ne želim da znam šta traže drugi muškarci. Samo znam da svi moji snovi traže samo Vas. Ja Vas u mislima ne puštam iz zagrljaja… iz zagrljaja…

Pauza.

Grofica: Tako ste stidljivi da ne mogu da Vam odolim.

Muzičari počinju da sviraju.

Grofica i Gost plešu.

Grofica(tiho): Vi ste glumac ili drvo? Ne možete sastaviti dve reči. Budite življi, dođavola. Ne kvarite predstavu. Ne znate tekst, onda improvizujte.

Gost: Kako mogu da improvizujem kad ne znam o čemu je predstava?

Grofica. Šta tu ima da se ne zna? Došli ste na sastanak, pa samo napred. Vi ste princ, poznati ženskaroš.

Gost: Iskreno, u ovom džemperu i farmerkama, posebno pored Vaše krinoline ja se ne osećam kao princ, više kao neki idiot.

Grofica: Pravilno osećate.

Gost: Potreban nam je jedan stil. Onda će biti lakše da uđem u ulogu.

Grofica: Pokušaću da smislim nešto, da pomognem nespretnom glupanu kao što ste Vi.

Muzika se prekida.

Gost: Hvala, gospođo.

Grofica: Prinče, pripremila sam malo iznenađenje za vas, ali moram da odem na kratko. Osećajte se kao kod kuće.

Gost u jednoj od soba ponadje livreju i obuce nju. Grofica ulazi u modernoj haljini (kratka suknja, bluza, itd), sasvim uobičajena i jednostavna, ali opet atraktivna. Oba lika se iznenade kada se pogledaju.

Gost: To je Vaše iznenađenje?

Grofica. Kao što možete videti.

Gost: Zašto ste se tako obukli?

Grofica: Da se prilagodim Vama. A Vi?

Gost: Iz istog razloga.

Grofica: Nisam očekivala da ćete kopati po mom ormanu.

Gost: Hteo bih da znam šta muško odelo radi u Vašem ormanu?

Grofica: Oh, ljubomorni ste.

Gost: Ne, samo sam radoznao.

Grofica: Za razliku od Vas, mene ne zanima sadržaj ormana. Time se bave moje sluge.

Gost: Vaša nova odeća Vam predivno stoji…

Grofica: Zahvaljujem. (Tiho) Pa, jeste li sad ušli u ulogu?

Gost: Prepričajte mi ukratko.

Grofica: Morate da mi se udvarate, ja sam spremna da Vam se predam, ali iz pristojnosti se pretvaram da Vas ne želim.

Gost: Sviđa mi se to. Ova igra mi je poznata. ( menja ton) Grofice, dali ste mi mnoge milosti – sve osim jedne. Zašto ne biste dali ovu, poslednju?

(Želi da je zagrli)

Grofica: (sklanja se) Ne tako brzo, prinče.

Gost: Ljubav na prvi pogled je dobra, jer možeš da uštediš vreme na glupa i beskorisna udvaranja.(ponovo pokušava da je zagrli)

Grofica: (sklanja se). Vi ste naizgled previše praktični. Mogu samo da Vam ponudim toplo prijateljstvo.

Gost: Kada vremena je malo, bolje početi je s ljubavlju.

Grofica: Muškarci žele da žene budu moralne, a istovremeno ne vole kada nisu dostupne. Kako se to može kombinovati?

Gost: Vrlo jednostavno. Sa drugima budite moralne, a sa mnom – kompatibilne.

Grofica: Vi ste prebrzo ušli u ulogu. (naglas) Vi ste veoma HLADNI, prinče. Očigledno, napravila sam grešku promenivši kostim. Čim žena više krije tajnu svog tela, tim primamljivija postaje.

Gost: Vaša greška nije u tome što ste izložili neke od svojih lepota, nego što ste se zaustavili na pola puta. Ništa se ne može raditi napola. Tako mi se sviđaju ove divne ruke, vrat, ramena i sve ostalo što ne vidim, ali ono što pretpostavljam, ono što mogu samo da sanjam, čemu ne prestajem da se nadam.

Grofica: Dragi prijatelju, Vi prelazite granice pristojnosti. Mada, žene ponekad vole hrabrost u izražavanju osećanja.

Gost: Mogu li da to tumačim kao podsticaj za akciju?

Grofica: Kod žena nikada ne treba tražiti dozvolu. Potrebno je samo uzeti ono što je ona spremna dati.

Gost: Ali kako saznati na šta je ona spremna?

Grofica: Neka nju pitaju Vaše ruke.

Gost (grli groficu): Moje ruke Vas već pitaju da li me volite.

Grofica (tiho, u rukama gosta): Vi improvizujete u životu ili u predstavi?

Gost: Samo kažem šta osećam.

Grofica: Ali kažete to u ulozi princa?

Gost: Nisam u ulozi, ja sam se stvarno zaljubio.

Grofica: U Groficu?

Gost: U glumicu koja je igra. Volim Vas, želim Vas, dobiću Vas.

Grofica: Idete u pogrešnom pravcu. Na kraju krajeva, publika može da nas čuje.

Gost: Publika voli ljubavne priče. Uzgred, niste mi objasnili otkud se ovde našla muška odeća.

Grofica: Ja stvarno ne znam. Možda je sobarica stavila na neko vreme u orman stare stvari moga muža.

Gost: Muž? Mislio sam da niste udati!

Grofica: Ja ne zaslužujem takvu uvredu.

Gost: I kakav je Vaš odnos sa mužem?

Grofica: Bože, kakav odnos može da bude sa mužem? Da li ste Vi oženjeni?

Gost: U svakom slučaju, nisam ove večeri. Grofice, dok sam se oblačio, otkrio sam da je pored budoara spavaća soba. Da li želite da je pokažete?

Grofica: Pa već ste je videli.

Gost: Pa želeo bih da je gledamo zajedno.

Grofica: Šta ako odjednom naiđe moj muž?

Gost: To će biti baš neljubazno s njegove strane.

Grofica: Vidim da se Vi, kao i svaki hrabar i strasno zaljubljen muškarac, smrtno plašite tuđeg muža.

Gost: Nije da se plašim, ali… šta ako on zaista dođe?

Grofica: Jadna kukavica! Šalila sam se. Moj muž je sa kraljem u lovu, neće ga biti nekoliko dana. Idite u spavaću sobu i čekajte me. Ja ću za trenutak.

Gost dolazi u spavaću sobu. Grofica, prijatno uzbuđena, dođe kod ogledala, popravlja frizuru i prska parfem.

Dolazi čovek u luksuznom odelu sa štapom u ruci, nosi periku. Drži veliki buket.

Pravi princ: (dalje PP) Grofice, ja sam pred Vašim nogama. Hiljadu izvinjenja za kašnjenje.

Pauza. Posle oklevanja grofica odluči.

Grofica: Ko ste Vi i zašto ste rešili da dođete do mene bez najave?

PP: (zapanjen) Šta to znači, draga grofice? Ja sam princ, nestrpljivo čekavsi trenutke našeg sastanka.

Grofica: (hladno) Šalite se, gospodine. Princ je obećao da će doći u 7 sati uveče, a sada je skoro 8. Pravi muškarac ne bi mogao sebi da dozvoli takvo kašnjenje na prvom sastanku sa damom. Dakle – Vi ne možete biti princ.

PP: Razumem Vaš bes, ali oprostite mi. Leteo sam kod Vas kao strela, ali nesrećne okolnosti zadržale su me na svakom koraku. (opet daje grofici buket)

Grofica: Hvala, gospodine, ali ja ne mogu da prihvatim od Vas cveće.

PP: Možete biti ljuti na mene, ali šta Vam je kriv ovaj skroman buket, tihi glasnik moje ljubavi?

Grofica: Ja ne prihvatam cveće od nepoznatih ljudi.

PP: Od “nepoznatih”? Rekli ste da se šalim sa Vama, ali sada vidim da se Vi šalite sa mnom. (tiho) Ne glupiraj se i počni da igraš. (pozorišni ton za igranje) Grofice, došao sam da Vam kažem da želim da Vas ostavim zauvek jer nisam više u stanju da podnesem Vašu ravnodušnost, izgubio sam svaku nadu da će to biti uzajamno!

Grofica: (u ulozi) Pa, prinče, ako je to istinita cena Vaše takozvane “večne” ljubavi – ostavite me. Neću Vas zadržavati. (okreće leđa PP)

PP: (okleva, neodlučno prilazi vratima) Zbogom, grofice.

Grofica: Zbogom i ne vraćajte se.

PP čekajući reči grofice, izgubljeno se zaustavlja. On nije spreman da improvizuje.

PP: Vi… zaista želite da odem?

Grofica: Rekla sam idite i ne vraćajte se.

PP: (tiho) Nemoj da se glupiraš.

Grofica: Oslobodi scenu!

PP: I, šta će biti sa predstavom?

Grofica: Morao si ranije misliti o tome. Nemam ni želju ni mogućnost da se sada raspravljam sa tobom. Nestani! (ispraća iznenađenog princa)

Grofica ostaje sama, uzdahne s olakšanjem. Međutim, PP se ponovo pojavljuje.

PP: (pozorišni ton) Gospođo, promislio sam i odlučio da se vratim. Siguran sam da je Vaša ravnodušnost preterivanje.

Grofica: (u besu) I dalje se usuđujete da se vraćate? Izlazite!

Stidljiv PP opet nestane. Grofica nervozno korača po sobi, znajući da će PP doći ponovo i da neće biti tako lako izaći iz ove situacije. Iz spavaće sobe se pojavljuje gost u papučama i kućnoj haljini.

Gost: Šta je bilo, draga? Čekam Vas u sobi.

Grofica: Vidim. Pa čak i da ste ponovo našli vreme za kopanje po ormanu i obukli moj bade-mantil.

Gost: Nakon što ste ponovili da mogu da se osećam kao kod kuće.

Grofica: Kod MENE kući.

Gost: Naravno, kod Vas. Kod kuće bih obukao svoj bade-mantil. (grli groficu) Hajdemo. Ja sam čekao.

Vraća se PP.

PP: Grofice, ja još uvek ne razumem zašto Vi… (kad ju je video u zagrljaju gosta, ućutao)

Grofica: Pa, sada, nadam se, razumete.

PP: Ja… ja… nemam reči.

Grofica: Pa idite i naučite ih.

(ode zbunjen)

Grofica: (brzo se oslobađa iz zagrljaja) On će nam pokvariti celu predstavu!

Gost: Ko je on?

Grofica: Princ!

Gost: Kakav princ?

Grofica: Pravi!

Gost: A ja? Zar ja nisam pravi?

Grofica: Vi ste pravi, ali ne princ.

Gost: Pa Vi sami mene zovete princem!

Grofica: Zato što igrate umesto njega!

Gost: Umesto koga?

Grofica: Umesto njega! On će se sada ponovo pojaviti i tražiti natrag svoju ulogu!

Gost: Ali ovo je apsurdno. Prinčevi se ne mogu menjati svakih pola sata. I pored toga ja sam se već navikao. Sviđa mi se da budem princ. Pogotovo sada kada Vas čekam u spavaćoj sobi i već Vas držim u svojim rukama.

Grofica: Zaboravite na spavaću sobu, nije mi do toga. On neće napustiti scenu, ja ga znam.

Gost: Zašto se toliko bojite njega? Zakasnio je pa neka se ljuti.

Grofica: Ja se ne bojim njega i veoma sam srećna što ću ga naučiti lekciji. Ali Vi ne znate sve okolnosti…

Opet, PP ulazi, i dalje sa buketom u rukama. Raspoložen je veoma odlučno.

PP: Zahtevam objašnjenje.

Gost: Sada ćete ga dobiti. Grofice, oprostite me, molim. Da li se sećate onog čudnog kostima u kome sam došao kod Vas?

Grofica: Da, naravno…

Gost: Činjenica je da sam odlučio da zamenim odeću sa svojim slugom, misleći da će Vas razveseliti ova glupa šala. Sada sve znate. Ovo je moj sluga, Žak. Smešno, zar ne?

PP: Ja sam sluga?

Gost: Da, i vrlo lenj.

PP: (vadi mač) Kretenu, sada ćeš odgovarati za svoje glupe šale! (prilazi gostu)

Grofica: (blokira put svojim telom) Žak, prestani da igraš ulogu plemenitog čoveka, slugi to ne stoji. Seti se ko si i znaj svoje mesto.

PP potpuno zbunjen.

U početku te nisam prepoznala u tom kostimu. Navikla sam da te vidim samo u livreji. Ali sada sasvim dobro vidim da si sluga mog prijatelja princa. Napravio si sasvim dobru predstavu, imaš talenta za glumu! Ali sakrij mač i čekaj ispred. Mi ne želimo da nam u narednih pola sata neko smeta.

Gost: Da, Žak, možeš ići, nisi mi više potreban.

PP: Ali moje ime nije Žak!

Gost: Da li misliš da ja mogu da se setim imena svih svojih sluga? (uzima buket iz ruku PP) Grofice, preuzmite ovaj skromni znak moje vatrene ljubavi.

Grofica: Predivan buket! Hvala Vam, moj predivni prinče, imate odličan ukus.

Gost: Fransua, uzmi moju odeću iz spavaće sobe… odnosno tvoju odeću, pa presvuci se.

PP: Šta je radio ovaj kreten u tvojoj sobi?

Gost: Zovi me jednostavno “Vaše visočanstvo”.

Bes PP raste, ali svestan da je na sceni i da publika gleda predstavu. On ide do vrata, ali gost ga poziva.

Gost: Henri, rekao sam ti da uzmeš odeću iz spavaće sobe!

PP zastaje i ponovo hvata ručicu mača.

Grofica: Polj, šta stojiš tu? Radi ono što ti kaže njegovo visočanstvo. (gostu) Imate veoma sporog slugu.

Gost: Zaista. Bojim se da ću morati da se rastanem sa njim.

Grofica: Ja na Vašem mestu odavno bih to učinila.

PP potpuno uništen, okreće se, ulazi u spavaću sobu, uzima odeću gosta, a zatim kreće do izlaza.

Gost: (zaustavlja ga) Ne zaboravi da očistiš odecu pre nego što je vratiš meni.

PP: (mračno) Da, Vaše visočanstvo. (ode)

Gost: Nije bilo previše?

Grofica: Nije, on je to zaslužio.

Gost: Šta li je zgrešio?

Grofica: Vi ne znate sve okolnosti.

Gost: Grofice, zar nije vreme da nastavimo naš intimni susret, brutalno prekinut toliko neočekivano?

Grofica: Ne sećam se gde smo stali.

Gost: Stali smo kod spavaće sobe.

Vraća se PP u džemperu i farmerkama.

Gost: Šta više hoćeš, Henri? Rečeno ti je da nam ne smetaš.

PP: Oprao sam odecu, Vaše visočanstvo, i vraćam je. A Vi meni vratite titulu i moju groficu.(skida džemper, oblači se u svoj kaput) Od ovog trenutka sluga nisam ja nego ti.

Uzbuđeni glumci zaborave na publiku.

Gost: Zašto odjednom?

PP: Zato što u programu piše da princ sam ja.

Gost: Ali ja sam došao prvi.

PP: E pa prvi ćeš otići.

Gost: Ko ste Vi, u stvari, da naređujete drugima kako da se ponašaju?

PP: Ja – vodeći glumac u trupi. Ja sam popularan. Ja sam zveda. Kada se pojavljujem na bini, publika me pozdravlja aplauzom.

Grofica: Možda je dosta bilo svađe, bar ne u javnosti? To je skandal!

Gost: Ja predlažem ovo: neka odluči grofica. Koga ona izabere, on će ostati na sceni. Da li se slažete?

PP: (posle oklevanja) Slažem se.

Grofica: Pa, onda ja biram… princa.

PP: Eto vidiš?

Grofica: Tj. njega. Ali ti možeš da ostaneš i da igraš ulogu… mog klovna.

PP: Želite da me ostavite ovde da biste nastavili sa ponižavanjem. Ali neću vam dati to zadovoljstvo. Odlazim, ali još ću se vratiti.

Gost: Da biste se vratili, prvo morate otići, ali ne idete nigde.

PP u besu napušta scenu.

Gost: Što se tako naljutio? Može pomisliti da je on pravi princ, a nije glumac. Zamislite kakva tragedija – odmoriti se jedno veče od posla! Da sam ja na njegovom mestu, ja bih sedeo u kafiću i radovao se. Trebalo bi da mi se zahvali. I sa Vama se dešava nešto čudno.

Grofica: Vi ne znate sve okolnosti.

Gost: Možda, recite, na kraju krajeva, šta je to?

Grofica: Činjenica je da… činjenica je… činjenica je da je ovo moj muž. Čak još gore.

Gost: Šta može biti gore?

Grofica: Na primer, drugi muž.

Gost: On je Vaš drugi muž?

Grofica: Još gore.

Gost: Treći muž?!

Grofica: Ne, prvi. Ali on je još i moj partner na sceni. Ponašao se prema meni odvratno danas!

Gost: (u tihom glasu, pokušavajući da je vrati u predstavu) Grofice, čuje nas publika.

Grofica: Neka čuje! Neka znaju kakvu klopku mi je spremio moj dragi muž. Danas smo se jako posvađali I on je odlučio da ne dođe na predstavu. Uništiti moj benefis i napraviti od mene idiota u očima publike. I zbog čega? ….

Gost: Zbog čega?

Grofica: (malo zbunjeno) Pa… Slučajno je video pismo jednog čoveka i uobrazio svašta. Pomislio je da je to beleška od ljubavnika.

Gost: Da li stvarno imate ljubavnika?

Grofica: Očigledno mislite da sam toliko ružna da muškarci nemaju želju da budu sa mnom.

Gost: Pa ko je on?

Grofica: Nije valjda da ste i Vi ljubomorni!

Gost: Na koga je ljubomoran Vaš muž?

Grofica: Na sve! Uvek kada na sceni treba da se mazim ili ljubim sa nekim zna da poludi. U našem vremenu, znate, na sceni ponekad treba I ne samo da se ljubimo… Pa šta, zbog toga moram da prekinem sa karijerom? A sad je nervozan i zbog Vas.

Gost: Ali ja Vam nisam pisao pisamca.

Grofica: Pisao je jedan glumac… Pa, gluposti… Kompliment u stihu. On zaista nije ravnodušan prema meni. (snažno) Ali mi nemamo ništa s njim.

Gost: Možda ćete imati nešto sa mnom? (grli groficu)

Ulazi PP.

PP: Vaše visočanstvo, čestitam. Baš ste brzo i uspešno ušli u ulogu. Prebrzo. Grofice, zar Vas nije sramota da grlite nekog koga vidite prvi put?

Grofica: Ovo je scenski zagrljaj. Drugo, zašto ste odlučili da vidim ovog čoveka prvi, a ne dvadeseti put? I treće, ko ste Vi da naređujete ovde?

PP: Ja sam tvoj muž!

Grofica: Ja sam iznenađena, gospodine, da ste se usudili da ovde izjavljujete svoja prava. Ili ste zaboravili da ste izgubili pravo da se zovete mojim mužem?

PP: Zanimljivo, od kada?

Grofica: Od trenutka kada ste još jednom pokazali svu ništavnost svog karaktera, tj. danas, od 12 sati.(publici) Veliki glumac je hteo da pokaže ženi gde joj je mesto. Veliki glumac ne primećuje da je jedino za šta je sposoban uloga sluge. Dakle, dosta mi je! Sada ću ti ja pokazati tvoje mesto. Uzimaj metlu i čisti stepenice! I ne usuđuj se smarati nas, prinče, mi ćemo biti veoma zauzeti. Razumeš? VEOMA zauzeti.

Gost: Stop! Danas igramo klasiku, a ne male porodične svađe!

PP: Da li ste znali, zvezde moje, da u sali – tamo, vidite, sedi reditelj, ako se još nije obesio od sramote. I nakon predstave čeka vas veliki skandal?

Grofica: U tom slučaju igraćemo dok se ne obesi.

PP: Videćeš – za pet minuta predstava će biti gotova!

PP odlazi.

Grofica: Zaljubila sam se u njega kada sam bila početnica, a on je već bio zvezda, idol devojčica. Mislila sam da je veliki glumac i divna osoba, i rado sam se udala za njega.

Gost: Pa šta onda?

Grofica: “Šta onda”… Sa godinama vidim da je njegov talenat manji od sujete i arogancije. Besni kad god dobijem novu ulogu, zavidi mi, misli da sam mu pokvarila karijeru. Ne može da skonta da više nije toliko lep i atraktivan. Ranije su govorili “ona je njegova žena”, a sada svi kažu “on je njen muž”. Možete li zamisliti? Ja - krupnim slovima, a on - sitnim. Da li razumete? I u ovoj predstavi je dobio ulogu samo zato što sam ja tražila. I što je najvažnije, on je patološki ljubomoran. On je ljubomoran na sve ljude, i prave i izmišljene.

Gost: (tiho) Ne zaboravite, čuje nas publika.

Grofica: (naglas) Sad mi je svejedno. Reditelj je rekao da pričamo šta god, samo da publika ne traži nazad novac.

Gost: Takve priče obično krenu u krevetu, nakon što ljubavnici, umorni i srećni, iskreno počnu da jadikuju nad svojim neuspelim životom.

Grofica: Javnost uvek više zanima ono što se dešava iza kulisa, nego ono što se vidi na sceni. Do sada smo prikazivali tuđe živote, neka sada pogledaju naše.

Opet ulazi PP.

Gost: Ja Vam nudim kompromis.

PP: Kakav kompromis?

Gost: Ako ne želite da budete sluga-nije potrebno. Mi ćemo Vam vratiti titulu princa.

PP: Šta to znači?

Gost: Neka igraju dva princa- Vi i ja. Ali kad sam već na sastanak sa groficom došao prvi, ja ću to i završiti.

PP: A šta ću ja da radim?

Grofica: Niko od nas ne zna šta će da radi. Samo ćemo živeti na sceni.

Gost: Improvizacija!

PP: Mislite da ja treba da sedim ovde i gledam kako Vi pipate moju ženu? (posle dugog oklevanja) U redu. Slažem se. Ali samo večeras. Neka postoje dva princa.

Gost: Fino. Sada idite, smirite se, skupite svoje misli, smislite novi super cilj. I popijte čašu vode.

Grofica: Vode. Ne votke.

PP odlazi.

Dug poljubac

Grofica: To je bio scenski poljubac ili stvarni?

Gost: Jeste li slobodni na jedan sat posle predstave, da odemo negde na kafu?

Grofica: “Negde”- gde to?

Gost: Kod mene kući.

Grofica: Kako? Ne znam da li želim.

Gost: Ja želim svim srcem.

Grofica: I dušom?

Gost: I dušom takođe.

Grofica: Pravite dobru kafu?

Gost: I te kako! Idemo?

Grofica: Ajde da se dogovorimo da cemo igrati komad bez ikakvih odstupanja.

Gost: Sada želim da ga završimo što je pre moguće.

Grofica: Gde smo stali?

Gost: Stali smo na pragu spavaće sobe.

Gost: Nadam se da ovaj put nećete zakasniti?

Grofica: (toplo odgovara na zagrljaj) Čekam taj trenutak sreće više od Vas.

Gost napušta sobu. Ulazi GROF. Nosi periku i dzemper posto gost mu je ukrao livreju.

Grof: Ljubavi!

Grofica: Gospode bože, Vi?... Kakvo prijatno iznenađenje!

Grof: Gledate me sa iznenađenjem i užasom, kao da je duh ispred Vas.

Grofica: Gledam Vas sa iznenađenjem i radošću. Nisam Vas tako brzo očekivala. Zar kraljevski lov ne bi trebalo da traje tri dana?

Grof: Kralju se razboleo omiljeni pas i lov je otkazan.

Grofica: Kakav užas!

Grof: Ceo grad je u žalosti. Dobili smo naredbu da se vratimo u svoje dvorce i da čitamo molitve za njegov oporavak.

Grofica: Molićemo se zajedno.

Grof: Kakvo to cveće leži na podu?

Grofica: Napravila sam to za Vaš dolazak!

Grof: Neophodno je da pozovemo sobaricu. Neka ga skloni.

Grofica: Pustila sam sve sluge da ne ometaju, da mogu na miru da tugujem za Vama.

Grof: Jadnica! Sami ste u kući?

Grofica: (ljubi grofa) Sada sam sa Vama.

Grof: (kao odgovor na poljubac) Što ne bismo otišli u spavaću sobu? Iskreno, falili ste mi.

Grofica: Ne, ne, ne sad! Moramo se moliti za zdravlje psa.

Grof: U pravu ste. Dužnost pre svega.

Grofica: Hoćete li mi doneti moju knjigu sa molitvama? Ostavila sam je negde dole.

Grof: Idem. (ode)

Grofica odmah juri u spavaću sobu i izvlači gosta.

Gost: Šta se dogodilo?

Grofica: Uzimajte stvari i odlazite odmah!

Gost: Ali zašto?

Grofica: Nemam vremena da Vam objašnjavam. Bežite!

Gost: Ali šta se desilo?

Grofica: Muž se vratio!

Gost: Pa princ se već odavno vratio i o svemu smo se dogovorili…

Grofica: Ma kakav princ? Kažem – moj muž se vratio!

Gost: Zar nije Vaš muž – princ?

Grofica: Princ je moj ljubavnik, a moj suprug je grof.

Gost: Pa ko se vratio?

Grofica: Grof!

Gost: Kakav grof?

Grofica: Muž!

Gost: ….

Grofica: I sama sam zbunjena. Izlazite brže, posle ću Vam sve objasniti.

Gost: Zašto me niste upozorili da muž dolazi usred dana?

Grofica: Kako sam mogla da Vas upozorim ako nisam znala za ovo?

Gost: Pa Vi znate sadržaj predstave!

Grofica: Kao glumica, naravno, znala sam da će u drugom delu se pojaviti grof, ali kao grofica ja naravno ništa nisam znala. U suprotnom, kako bih mogla u ovom trenutku da Vas ostavim u svojoj spavaćoj sobi? E, da – zaboravila sam da Vam kažem da će Vas grof ubiti ako Vas nađe ovde.

Gost: Ubiti?... Znate šta, ja sam spreman da ponovo dam ulogu pravom princu.

Grofica: Prestanite da pričate i bežite. Grof je ljubomoran i brz, a ruka mu je teška. Gde Vam je odeća?

Gost: U spavaćoj sobi.

Grofica: Kakav užas!

Gost trči u spavaću sobu i tamo na brzinu uzima svoj kostim, juri nazad želeći da pobegne, ali na vratima ga zaustavlja grof.

Grof: Ko ste Vi?

Gost: Ja?... Pa, niko. Slučajno sam ovde.

Grof: Da ponovim pitanje, gospodine. Ko ste Vi?

Grofica: Pa to je princ! Zar ga niste prepoznali? On je stari prijatelj naše porodice!

Grof: (tiho grofici) Otkud ovaj?

Grofica: (isto) Ovo je današnji princ. Hitna zamena.

Grof: Aha! Ovo je taj kreten koji mi je maznuo livreju. Zna ulogu?

Grofica: Ne.

Grof: Kako da igramo?

Grofica: Nekako.

Grof: Prepoznao sam Vas, gospodine, čak i u ovom nepristojnom odelu. Vi ste princ, stari prijatelj naše porodice!

Gost: Ja?... (gleda groficu, ona klimne glavom) Naravno, princ, ko drugi? Stari prijatelj… porodice…

Grof: Objasnite šta Vi radite u grofičinom budoaru? A Vas, gospođo, da pitam, zašto princ šeta u tako nepristojnom odelu?

Grofica: Naš gost je pokisao, pa sam mu dala mantil da bi mogao osušiti odeću.

Grof: Upravo sam sa ulice. Tamo nema i nije bilo nikakve kiše.

Grofica: To je neverovatno. Mora da ste bili u nekoj drugoj ulici?

Gorf: Sa Vama ću kasnije, gospođo. Prvo moram da završim sa ovom propalicom. (uzima mač) Uzmite svoj mač i branite se, gospodine.

Gost: Voleo bih, ali nemam mač.

Grof: Nitkove! Ako ne želite da se branite, ja ću Vas ubiti.

Gost: Zašto odmah ubiti? Spreman sam da se izvinim.

Grof: Kada je u pitanju čast, o izvinjenju ne može biti reči.

Grofica: Grofe, Vi hoćete da ubijete nenaoružanog čoveka? To Vi nazivate čašću.

Grofica cita molitvu.

Grof: Zahvalite se Bogu, gospodine. Vaš život je produžen za 10 minuta. Sada ću doneti dva mača i ubiću Vas po svim pravilima borbe.

Grofica: Da li ste ikada držali mač?

Gost: Ne.

Grofica: Onda ste mrtvi.

Gost: Zapamtite, nakon nastupa čekam Vas. Ako, naravno, ostanem živ. (ode u spavaću sobu)

Ulazi PP

PP: Konačno smo sami.

Grofica: Izlazi! Dolazi moj muž.

PP: Ali ja sam tvoj muž.

Grofica: Ali ne ovde i ne sad.

PP: Ja sam tvoj muž uvek i svuda.

Grofica: U ovom trenutku moj muž je grof.

PP: Opet on! Mrzim ga.

Grofica: Ti mrziš sve i ljubomoran si na sve.

PP: On je talentovan ženskaroš i koristi svoju poziciju da te otvoreno uznemirava. Misliš da ja ne pretpostavljam zašto je odabrao ulogu tvog muža?

Grofica: Niko te nije sprečavao da je odabereš za sebe.

PP: Hteo sam, ali si ti iz nekog razloga bila protiv.

Grofica: Normalno. Na kraju krajeva, oboje znamo da ti u životu uloga muža nije uspela.

PP: Znam da sam uradio ružnu stvar,ali zar je lepo odgovarati zlom na zlo? Da, ja sam ljubomoran, da, ja sam slomljen i radim blesave ludorije, ali razlog za to je jednostavan i ti to znaš: volim te, a ti me ne voliš.

Grofica: Pričaćemo o tome kod kuće, u redu?

PP: U redu, ja idem, ali posle predstave- idemo kući zajedno. Obećavaš?

Grofica: Važi, dragi.

Ulazi grof držeći mačeve u obema rukama.

Grof: Držite svoj mač i branite se ako možete. (prepozna pravog princa i zbuni se) Hm… Šta će ovaj gospodin ovde?

Grofica: Pa, to je princ! Zar ga niste prepoznali? On je stari prijatelj naše porodice!

Grof: Prepoznao sam Vas, gospodine! Vi ste princ, stari prijatelj naše porodice!

Grofica: Danas imamo dva princa.

Grof: Dva?! Pa šta sada da radimo? Borim se sa ovim? Moram da priznam, to ću uraditi sa vecim zadovoljstvom.

Grofica: Radi šta hoćeš.

Grof: (grofici glasno) Kurvo! Kako se usuđuješ da pozoveš dva ljubavnika u isto vreme!

Grofica: Vaše sumnje su uvredljive, grofe. Činjenica da su obojica ovde treba odmah da izbriše bilo kakve sumnje u vezi sa intimnom prirodom našeg odnosa.

Grof: Prinče, mislio sam da ste mi prijatelj, ali sam pogrešio. Vi ste se ponašali odvratno i bićete kažnjeni zbog toga.

PP: Srećan sam da imam priliku naučiti Vas lekciji.

Počinje borba, prvo sa pozorišnom elegancijom, onda postaje sve više i više nasilno i konačno prerasta u bitku. Iz spavaće sobe izlazi gost u jakni pravog princa.

Gost: Gospodo, da nije vreme da prekinete?

Grof: Koga od njih moram da ubijem?

Grofica: Ubijte ih obojicu!

Počinje “trougao” bitka – svi protiv svih

Grofica: Borite se gde god, samo da nije ovde!

Grof: U pravu ste, gospođo. Budoar dame – nije mesto za prijateljski muški razgovor. Prinče, predlažem da se razgovor nastavi na travnjaku moje bašte.

PP: Spreman sam.

Gost: Nemam ništa protiv.

Grof: (gostu) Prvo ću njega ubiti, a posle Vas, gospodine.

Gost: A šta ako on Vas ubije?

PP: Onda ću se pobrinuti za Vas. Hajdemo, grofe.

Grof i PP odu

Gost: Kako obojica igraju! Ljubomora i mržnja su kao pravi, posebno kod grofa.

Grofica: Vi ne znate sve okolnosti. Moj muž misli da je moj muž- moj ljubavnik.

Gost: Muž… ljubavnik…

Grofica: Moj muž… on je ljubomoran na mog muža.

Gost: Mislite na grofa?

Grofica: Da. Zato je i želeo uništiti predstavu.

Gost: Imate li nešto sa njim?

Grofica: Naravno da ne! Tačnije… pa… moj muž - u smislu grof, nije da me voli, ali kako da kažem… on misli da je zaljubljen u mene… a sada je još i ljubomoran na Vas.

Gost: Aha… ovo je grof Vam piše pisamca?

Grofica: Pa, da… i ukoliko je on moj stalni partner… mislim, u predstavama… moram da provodim dosta vremena sa njim… i, kao što sam rekla, on je jako ljubomoran… Zamislite, on je ljubomoran čak i na mog muža! Mog muža, kapiraš?!

Gost: I ja sam ljubomoran na Vašeg muža.

Grofica: Na koga od..?

Gost: Na obojicu.

Grofica: Pažnja.

Ulaze PP i grof. Odeća izgužvana. Na rukavu grofove košulje je krv.

Grofica: Hvala bogu da ste živi! Brinula sam se za Vas.

PP: (sarkastično) Vidim. Vaše lice je još vlažno od suza.

Grof: I na licu Vašeg ljubavnika je karmin.

PP: (gostu) Sada je na tebe red, gospodine. Uzmi mač.

Gost: Umorni ste, dragi moj prinče. Zar nije bolje da odložimo našu utakmicu?

PP: Prava bitka tek predstoji. Hajde. Ili ste se uplašili, gospodine?

Grofica: (PP-u) Grofe - moj muž je odbranio svoju čast. Ali za šta ćete se boriti Vi, prinče?

PP: Da li ste zabrinuti za svog novog prijatelja?

Grofica: Zabrinuta sam za Vas, mada, vidim, Vi to ne zaslužujete.

Grof: Šta god da se desi, Vi u svakom slučaju imate rezervnog princa.

Gost i PP idu na dvoboj

Grof: Vi očigledno niste ravnodušni prema ovom novoformiranom princu.

Grofica: Prvi put ga vidim danas.

Grof: I dozvoljavate da Vas grli.

Grofica: To je bila samo igra.

Grof: Koja previše liči na istinu.

Grofica: Uvek igram veoma istinito.

Grof: Još uvek igrate sa mnom iako znate da sam pogođen u srce?

Grofica: Ne u srce, u ruku. Laka ogrebotina.

Grof: Govorim o drugoj rani.

Grofica: Leče se sve rane.

Grof: Da li ste pročitali moju poruku?

Grofica: Da, ali nažalost i moj muž je pročitao. Idete prema cilju previše naglo.

Grof: A Vi se previše bunite.

Grofica: Ja bih Vas zavolela, ali, da li ćete mi biti verni? Muškarca nije moguće držati u kavezu.

Grof: Odmah nakon predstave idemo kod mene.

Ulazi PP. Grof i grofica usmeravaju na njega ispitujuće poglede.

Grofica: Gde je Vaš protivnik?

PP: Verovatno je već na nebu. Međutim, njegovo telo možete naći dole.

Grofica brzo izlazi.

Grof: Hvala Vam, prijatelju moj. Osvetili ste obojicu.

PP: Ali naša borba još nije gotova.

Grof: Vi ste suviše krvožedni.

PP: Krvožednost, za razliku od preljube, ne smatra se smrtnim grehom. Mada, za novu bitku nemam više snage.

Grof: Ni ja. Možda piće? Vidim ovde flašu rakije.

PP: Pa, neću odbiti.

…

Grof: Vidim da ste Vi u minoru? Nešto nije u redu.

PP: Ne mogu da kažem da nemam mozak, ali kao i svi ljudi napravio sam u životu jednu fatalnu, strašnu glupost: oženio sam se.

Grof: Mudrost ne dolazi uvek s godinama. Dešava se da starost dolazi sama. Mnogi muškarci zaljube se u rupicu na obrazu i greškom ožene celu devojku.

PP: Nadam se da shvatate da niste u stanju da mi oduzmete ženu?

Grof: Oduzeti tuđu ženu nije teško, teško je vratiti.

PP: Ona je možda malo lakomislena, ali, naravno, verna mi je.

Grof: Sa moje strane bilo bi okrutno da uništim Vaše iluzije.

PP: Vi se ovde smatrate svecem, zato ste previše samouvereni, kolega. Srdačno Vam savetujem da se lepo ponašate sa ljudima kada penjate se gore. Možete ih sresti kada cete spustati.

Grof: Prihvatam Vaš savet, posebno zato što je zasnovan na ličnom iskustvu.

PP: Život je kao prokisla boca vina: tek joj se uspeš primaknuti kad već vidiš dno.

Grof: Prestanite da pevate rekvijem nad sobom. Bolje recite šta da radimo sa konkurentom.

PP: Otarasicemo ga.

Grof: Ja sam istog mišljenja. Neko protiv? Neko uzdržan? Niko. Jednoglasno primljeno.

Grofica: O čemu je razgovor?

Grof: O predstavi uništenoj tvojom krivicom.

Grofica: Dragi grofe, žao mi je, ali nemam nikakve veze sa tim. Producent ga je gurnuo na scenu, ali on je nije uništio, već je povukao predstavu koju ste Vi hteli da uništite.

Grof: Ja? Predstava je propala zbog vaše porodične svađe.

PP: Da ti nisi slao svoju belešku, ne bismo imali nikakve porodične svađe.

Ulazi gost

Gost: Razgovarao sam sa producentom i ponudio mi je posao. I da… rekao je da što pre treba da završimo predstavu.

PP: (gostu) Pre nego što se raziđemo moram da razgovaram sa tobom.

Grof: Da. Sedi, ovo će biti ozbiljan razgovor.

Gost: Ovo je-prijateljski sud?

Grof: Došao si kod nas sa strane i, da budem iskren, smetaš. Mi imamo uspešnu antreprizu, što će reći razvili smo uzajamno razumevanje, imamo tehnike, sve smo doveli do automatizma.

PP: Vi razbijate naše postojeće odnose. Loše ili dobre, nije bitno. Glavna stvar - navikli smo na to i ne želimo ništa menjati.

Gost: Šta vas tera da budete robovi običaja? Dug, novac, kukavičluk?

PP: Možete to zvati kako god hoćete. Kada budete stariji, razumećete: mi ne možemo da pobegnemo iz kandži svakodnevice.

Gost: Šta ti kažeš, grofice? Vi takođe želite da ja odem?

Grofica tiho odstupa od gosta i sedne pored pravog princa.

Gost: Pa žao mi je što sam srušio Vaš savršeni svet. Recite mi kako bi trebalo da se završi predstava?

Grofica: Mojom smrću.

Gost: Kakav užas! Ali zašto tako mlada da iznenada umrete?

Grofica: Grof će tokom duela uperiti Vam mač u grudi, ali ću ja primiti udarac na sebe.

Gost: Mogli biste da raspolažete svojim telom mnogo bolje. A šta će biti sa mnom?

Grofica: Vi ćete takođe umreti.

Gost: Prekrasno.

Grofica: Vi probodete srce nožem plačući nad mojim telom.

Gost: Pa, hajde da odigramo kraj, a onda ću Vas zauvek osloboditi svog prisustva. Grofe, izvolite.

Grof i gost uzimaju mačeve i bacaju se jedan na drugog. Posle razmene udaraca gost obara mač iz ruke grofa.

Opet nije po scenariju, gospodine?

Grof podiže mač. Borba se nastavlja, a gost opet obori oružje grofa. Grof ozbiljno ljut podiže svoj mač i opet juri na neprijatelja, ali grofica ga sprečava svojim telom. Grof ubija groficu, ona pada i umire.

Gost: Ljubavi moja! Šta se dogodilo? Odgovori mi…!... O, nebo, mrtva je! Onda ću i ja umreti! (izbode sebe nožem i umre)

KRAJ.